Соларна моћ
Експерти организације Land Art Generator Initiative израчунали су и предвидели да би нам било потребно око 496.805 km2 соларних панела за снабдевање целе планете, што је једнако територији коју заузима Шпанија. Још занимљивији податак гласи да се годишње уништи 170.000 km2 шуме. Уколико бисмо том брзином градили “соларне фарме”, завршили бисмо комплетан посао за само три године.
Кина је највећи светски емитер угљеника а уједно и највећи инвеститор у соларну енергију. Деоница аутопута са соларним панелима дуга 1 km, отворена је 2017. године у Кини ради тестирања. Електрична енергија која се произведе на тој деоници биће коришћена за осветљење аутопута и путоказа, као и за камере, осветљење тунела и кућице за наплату путарине.
Пут се састоји од три дела: прозирног омотача који је површински слој са уграђеним соларним ћелијама, ЛЕД светлима (за ознаке на путу) и грејачима за отапање снега и леда, затим слој електронике за контролу расвете и комуникација и на крају слоја плоча који дистрибуира енергију на оближње куће, пословне објекте. На ивици пута налазе се цеви за прикупљање и филтрирање испуштене воде (укључујући и антифриз и друге хемикалије које иначе отичу у земљу). Тако апсорбована Соларна енергија се може користи и за пуњење електричних аутомобила без стајања, односно док се возе по аутопуту. Хабајући слој направљен је од слојева силиконске смоле која штити соларне панеле од физичког оштећења.
Да ли је ово удаљавање од природе које би отворило нове проблеме или је овде реч о генијалном еколошком пројекту који користи природне ресурсе за коришћење технологије коју ионако већ употребљавамо?
Када је у питању економичност овог револуционарног пројекта - за одржавање соларног аутопута неопходно је 11$ за поправку 1 m2. Рачуница говори да је он отприлике три пута скупљи од цене асфалта, међутим ови панели ће трајати три пута дуже од асфалтних путева, који морају да се обнављају сваких десет година. По том прорачуну, цена је скоро иста, али је цео пројекат исплативији јер је у питању уштеда електричне енергије.
Доступнији начин употребе соларне енергије је у виду соларних панела и соларних колектора који се постављају на архитектонске објекте. Соларни панели су састављени од низа фотонапонских ћелија и користе се за производњу једносмерне електричне енергије. Соларни колектор сакупља топлоту тако што апсорбује Сунчево зрачење али не производе електричну енергију.
Најчешћа употреба колектора је за загревање санитарне воде или грејање простора. Основни проблем при употреби Сунчеве енергије је неравномерност протока енергије у односу на дневне и ноћне осцилације као и сезонске промене у виду смене годишњих доба.
Сунчева енергија која није доступна у току ноћи и зими услед ниске температуре и малог приноса сунчевих зрака неопходно је да се складишти, како би стално могла да се користи. Ефикасност већине соларних панела је између 11% и 16%. Проценат ефикасности соларног панела је проценат Сунчевог зрачења (које дође до соларног панела) и који се претвори у електричну енергију. У истраживачким установама ефикасност соларних панела је доведена преко 40%. Фактори који утичу на искористивост соларних панела су: оријентација ка југу, број сунчаних сати, атмосферских прилика, географског положај.
Укупна енергија која са Сунца падне на Земљу за годину дана износи око 16.1017кWх, што је изузетно велики потенцијал довољан да снабде цело човечанство струјом за 10 година, али је густина енергије по јединици површине мала око 1000 W/м2 док је за Србију ова густина енергије око 1250 W/м2 односно око 20% већа у односу на просек осталог дела ЕУ.
Зато је Србија потенцијално добра локација за инвестирање у системе соларне енергије. Соларни панели се могу користити у свим климатским зонама. Занимљиво је и да нису потребне никакве додатне дозволе нити плаћање пореза за уградњу соларних панела. Већина људи уградњу соларних панела види као системски начин смањења рачуна за електричну енергију. Предности: лака уградња, енергетска независност, ниски трошкови одржавања, нема буке. Недостаци: велика вредност почетне инвестиције, скупе поправке, не производи електричну енергију током ноћи.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
