Идемо даље – са књигом или таблетом...

Последње две деценије које означавају крај 20. и почетак 21. века обележене су променама глобалних размера и вртоглавим развојем дигиталних технологија. Убрзан напредак информационих технологија условио је промене како у научној сфери, новим организационим моделима, начину пословног размишљања тако и у свакодневном животу. Самим тим, наметнула се и потреба нове организације свакодневног живота, односно реорганизације свакодневице. Прати нас мноштво крупних и ситних погодности које нам и те како олакшавају живот. Да ли бисмо могли замислити један дан без мобилних телефона, интернета и тог чудесног гугла на којем можемо пронаћи све информације које нас занимају?

Један клик и све што нас интересује имамо на „готово”. Фантастично!

Не бих сада о опасностима које „вребају” младе са тог свезнајућег гугла, са данас незаобилазних друштвених мрежа и виртуелних пријатељстава. Да ли то значи да полако нестаје непосредна комуникација, живи контакт, дружење и разговор? Многи су те дојучерашње уобичајене социјалне навике заменили повлачењем у дигитални свет и виртуелни живот.

Истина, младима у данашњем свету није лако да се одупру разним изазовима који воде у површност и баналност.

Једно је сигурно, не смемо се заплести у „кучине полусвета“, неукуса и кича, некултуре и квази интелектуализма, иако је многима тај „полусвет“ једина актуелна и увек захвална тема. Тај свет не заслужује ни да се за њима осврнемо, ни погледом да их окрзнемо – то је наш правилан избор, а они избора немају. О њима не треба изустити ни једну једину реч, не заслужују чак ни презир.

Није ли знање најважнији фактор развоја привреде и економије једне земље? Није ли улагање у образовање и васпитање младих једини исправни пут и крајњи  циљ  једног савременог друштва?  Можда  звучи као фраза, али је тачно.

Интелектуални капитал неопходан је елемент савремене привреде и њеног напретка. Убрзани развој информационих технологија омогућио је поједностављење ширења знања, и његову примену, што резултује новим улагањима у науку и технологију. У том процесу интернет, као незаобилазно средство комуникације, доводи до ширења научне мисли и свеукупног цивилизацијског искорака.

Али, питање је колико читамо књиге и „озбиљна” штива из којих можемо да извучемо много животних поука и порука, колико туђа искуства и мудрост утичу на формирање наших сопствених ставова и способности за доношење закључака који нас даље усмеравају у борби са животним изборима и одлукама.

Романи, драме, проза и поезија, у којима се преплићу мисли, осећања и животне судбине „малог“ човека, судбине народа, дивни дескриптивни прикази од којих смо се због животне „брзине” толико удаљили. Велике, дубоке и значајне мисли писаца који свој мото саопштавају кроз своје уметничко дело као да су изгубили утицај и свој универзални значај. И управо због развоја савремене технологије многи заборављају какво духовно освежење нам у овом „убрзаном“ времену пружају таква дела.

Књига је та која нас упућује на прави пут, помаже да развијемо и проширимо знања, обогатимо машту и ојачамо интелектуалне способности. Тако су мислили и највећи умови човечанства, а један од њих је и наш генијални Никола Тесла, који је писао песме и преводио Змаја.

Данас су, нажалост, на „цени” некадашњи љубавни романи, сада у новим паковању, издањима са новим дизајном, проширеним и баналним садржајем прилагођеним новом времену. То не може проћи без новокомпонованих самозваних списатељица, популарних „силиконских” дама, са лаким штивима који не пружају естетски доживљај, већ само сладуњаву причу са прозаичним љубавним заплетом и предвидивим хепиендом. Све је то роба на продају, која доноси лаку и брзу зараду, комерцијални садржај од којег се лепо живи, али којем недостају уметнички и књижевни елементи. Да ли се у том ланцу урушио систем вредности, да ли је нација на рубу интелектуалног, едукативног и моралног посрнућа?

Да ли је младима довољно да на интернету само прочитају штури садржај и често недовољно аргументован осврт на озбиљно књижевно дело? Сигурно да није!

Свако од нас ће ово тумачити на свој начин. Биће да је то она вечита неподударност између старије популације која воли да прелистава „књигу у руци” и  младих који, у складу са дигиталним достигнућима, живе „у корак“ са модерним временом, што би они у жаргону рекли: „фурају” свој живот, „кулирају” за њих непожељне ликове, игноришу за њих сувишне особе, уз оно већ познато „заобиђи ме”, „олади”, „ајде не смарај“… Притом „стартују“ ново друштво…друже се на друштвеним мрежама, користе скраћенице уместо речи, живе инстант-животом, лајкују, шерују, твитују, хејтују, објављују само најлепше фотографије на инстаграму у жељи да се свима допадну, не схватајући озбиљно да тиме шаљу подсвесну намеру да се прикажу у што бољем, односно лажном светлу. Већина младих људи данас живи у свом виртуелном свету, окружени су такозваним „пријатељима“ на фејзбуку и пратиоцима на инстаграму, док у реалном животу немају баш много правих пријатеља. Али, то им не смета да уживају у илузији коју су сами створили, јер им је тако лакше и лепше него да се окрену правим вредностима и животним изазовима.

Да не говоримо о читању књига, да ли ће генерације које долазе уопште знати ко су Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић и други великани наше књижевности.

Тешко је на сва ова питања дати прави одговор, а не погрешити, не иритирати ону другу „противничку страну”.

Нека истина (по неписаном правилу) буде на средини. Дивно је што ћемо моћи преузимати и читати у електронском облику сва „озбиљна” и комерцијална издања књига, користити електронске уџбенике, апликације, који су својим садржајем и визуелним ефектима много примамљивији и памтљивији. То је напредак у правом смислу те речи и то треба подржати и увести у све школе.

Али, то није разлог да будемо полуобразовани, површни и универзалне незналице!

Молим лепо, за оне који воле књигу у руци остаће и опстаће библиотеке и читаонице. Такви људи моћи ће и даље да осете мирис олова свеже одштампане књиге и специфичан звук прелиставања страница, или пак, оне старе књиге, пожутеле од времена и стајања, али са посебним „укусом и мирисом”.

Важно је да сви имају избор, свако свој.

Па ко воли, нек' изволи…

„Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот“, рекао је Иво Андрић, наш нобеловац.

На нашем факултету налази се Библиотека, опремљена не само стручном литературом, него и делима наших и светских класика, белетристиком, популарном психологијом, научном фантастиком…Једном речју: за свакога по нешто…

Идемо даље, свако својим путем, према својим циљевима и жељама, са књигом или таблетом у руци….није битно…

Важно је да идемо даље и постижемо више и боље…