Новости 3 Студентски профил Moodle
МЕФ
14. Септембар 2017 / 15:16    970 Views  

Одлука у последњи час

„Чиме се бавиш?“

Раду посвећујемо много времена: 7 до 8 сати на дан, 5 или 6 дана недељно, 35 до 40 година живота па је важно да радимо оно у чему смо успешни и што нас чини срећним. Које ћемо занимање одабрати зависи од нашег идентитета ( једно од питања при упознавању је „чиме се бавиш?“) и стилом живота који одређује материјални положај, друштвени статус, место становања. Млади се боје да случајно не донесу одлуку о занимању која није права и да им то не поремети будући живот.  

Избор занимања је јако битан – то ипак није једноставан процес за који је довољна једна одлука,  већ низ одлука и прилагођавања на промене које долазе због промена у самој особи или друштву. Нека занимања изумиру (нпр. рудар или столар), а појављују се нова (нпр. „тајни купац“).

Током радног века особа може променити неколико послова и занимања. Не постоји једно савршено занимање, али се увек можете доквалификовати или преквалификовати. Сви пролазе кроз ситуацију двоумљења и несигурности у погледу избора занимања. На крају, ипак, донесу праву одлуку. Тако ћеш и ти!.

Када одаберемо занимање и факултет својствен себи, већа је шанса да ћемо остварити успех, да ћемо бити мотивисанији и осећати припадност. Школски неуспех је ризичан фактор који утиче на самопоштовање, одустајање од образовања и који доводи до потребе за доказивањем са негативним аспектима.

Млади су свесни колико је та одлука важна, па је у реду да у току доношења исте искористе сва искуства, савете и информације које су им доступне.

Одлука у последњи час

Најважније је проценити самог себе, што често и није једноставан задатак. Морате се запитати шта вас занима и чини срећним? Да ли желите радити са људима, бавити се информацијама или управљати апаратима и уређајима? Да ли сте природњак или друштвењак? Наравно, треба размислити и реално сагледати које су ваше јаче стране, у чему сте добри и успешни, а шта вам никако не иде.

Иако ове процене није лако направити, покушајте размотрити са особама које вас добро познају (професори, пријатељи, родитељи) и шта они истичу као ваше предности а шта као недостатке. У чему сте бољи, у чему се истичете? У вези с чим вам се други обраћају за помоћ?

Свако има свој јединствен склоп особина – али и различите особине од људи који их обављају, зависно од радних задатака и околности. Тај склоп се може знатно разликовати од склопа особина које су пожељне у неком другом занимању. Сходно томе морамо покушати упознати занимања која нас привлаче и које склопове карактеристика траже, какви су им радни задаци, услови. Неки послови траже да брзо уочавамо и реагујемо, док други траже дуго седење и прецизно понављање истих радњи.

Јако је важно да добро проучимо да ли за одређена занимања постоје здравствене контраиндикације – и имамо ли ми такве проблеме који нам онемогућавају бављење тим послом – као нпр. далтонизам (дизајнер), алергије на одређене ствари (хемијска технологија)... Тада треба наћи занимање у којем је највећа подударност склопа особина и способности особе за одређено занимање. 

Кад постанем велик...

Можда ти се чини да сви знају шта желе, али истина је да је сваки други средњошколац и дање неодлучан. Можда си до сад знао шта тачно желиш, а сад кад је одлука тако близу имаш многе дилеме. Но, природно је да током живота пролазимо кроз разне фазе - од дечијих маштања „бићу балерина, учитељица, ватрогасац“ идемо преко фазе истраживања (кроз школу, ваннаставне активности...) где стичемо искуство и могућност да тестирамо властите интересе и навике. Управо тај пут сужава избор и усмерава нас према реалистичнијим одабирима – вагањем интереса, жеља и коректних могућности – оцене, критеријуми за упис, здравствене контраиндикације, али и могућност школовања и запошљавања.

 Каријерни идентитет се почиње формирати још у раном детињству и под снажним је утицајем породице, која може директно или индиректно утицати на одлуку. То могу бити и нека „прећутна“ правила попут адвокатске породице, породице лекара.

Многи млади се боје да избором занимања не разочарају родитеље. Важно је да родитељи ипак допусте деци личне изборе и да они створе свој идентитет на том плану. Партнер, пријатељи, друштво исто могу утицати на то хоћемо ли бити аутомеханичарка или медицинска сестра.

Погрешно је водити се размишљањем попут „уписаћу тај факултет јер иду сви моји пријатељи“, „јер ми је близу“, „чуо/ла сам да су професори строги па не желим“, „родитељи желе да постанем судија па се слажем са њиховим рамишљањем“, „идем у неку економску школу јер је супер бити економиста, они имају 'хрпу лове' “ или када се одлука одлаже а онда се на крају одлучи по неким површним критеријумима!

Највише ћете погрешити ако не преузмете одговорност у своје руке – и ако се не потрудите да процените себе, сазнате (тачне и поуздане) информације о факултету, занимању и могућностима студирања, те на темељу тога донесете исправну одлуку.

Невена Ћурић

Повезане странице